Нова измена и допуна Закона о надзору хостистичких канцеларија

Нови амандман на Закон о надзору холандских канцеларија и пружање домицилног плуса

Протеклих година холандски сектор поверења постао је високо регулисан сектор. Повереничке канцеларије у Холандији су под строгим надзором. Разлог за то је тај што је регулатор на крају схватио и схватио да су поверенички уреди под великим ризиком да се умешају у прање новца или послују са преварантним странкама. Да би могли да надгледају канцеларије за поверење и да регулишу сектор, низоземски акт о надзору канцеларија за поверење (Втт) ступио је на снагу 2004. године. На основу овог закона, повереничке канцеларије морају да испуне неколико услова како би могле да спроводе своје активности. Недавно је усвојена још једна измена Втт-а, која је ступила на снагу 1. јануара 2019. Овај законски амандман између осталог подразумева да је дефиниција пружаоца пребивалишта према Втт-у постала шира. Као резултат ове измјене, више институција спада у подручје Втт, што може имати велике посљедице за ове институције. У овом чланку ће бити објашњено шта амандман Втт-а подразумева у погледу пружања пребивалишта и које су практичне последице овог амандмана унутар ове области.

Нова измена и допуна Холандског закона за надзор канцеларије и пружање сталног плуса

1. Позадина закона о надзору канцеларије Холандије

Канцеларија за поверење је правно лице, предузеће или физичко лице које професионално или комерцијално пружа једну или више услуга поверења, са или без других правних лица или компанија. Као што име Втт већ говори, канцеларије за поверење подлијежу надзору. Надзорни орган је холандска централна банка. Без дозволе холандске централне банке, канцеларије за поверење не смеју да послују из канцеларије у Холандији. Втт између осталог укључује дефиницију канцеларије за поверење и захтеве које канцеларије за поверење у Холандији морају да испуне да би добиле дозволу. Втт разврстава пет категорија услуга поверења. Организације које пружају ове услуге су дефинисане као канцеларија поверења и захтевају дозволу према Втт-у. То се односи на следеће услуге:

бити директор или партнер правног лица или компаније;
пружање адресе или поштанске адресе, заједно са пружањем додатних услуга (пружање пребивалишта плус);
коришћење компаније за дистрибуцију у корист клијента;
продаја или посредовање у продаји правних лица;
делује као повереник.

Холандске власти су имале разне разлоге за увођење Втт-а. Пре увођења Втт-а, сектор поверења није био или је једва мапиран, посебно у погледу велике групе мањих канцеларија поверења. Увођењем надзора могао би се постићи бољи поглед на сектор поверења. Други разлог за увођење Втт-а је тај што су међународне организације, попут Радне групе за финансијску акцију, указале на повећан ризик да се уреди поверења укључе, између осталог, у прање новца и утају фискалних средстава. Према овим организацијама, у сектору поверења постојао је ризик од интегритета који је морао бити регулисан регулацијом и надзором. Ове међународне институције такође су препоручиле мере, укључујући принцип „знај свог купца“, који се усредсређује на непоткупљиве пословне операције и где уреди за поверење морају знати с ким послују. Намера му је спречити да се пословање обавља са преварним или криминалним странкама. Последњи разлог за увођење Втт-а је тај што саморегулација у вези са канцеларијама за поверење у Холандији није сматрана довољном. Нису све канцеларије за поверење подлегале истим правилима, јер нису све канцеларије биле обједињене у огранку или професионалној организацији. Штавише, недостајао је надзорни орган који би могао да осигура спровођење правила. [1] Втт је затим осигурао успоставу јасне регулативе у вези са уредима за поверење и решавање горе поменутих проблема.

2. Дефиниција пружања услуге пребивалишта плус

Од увођења Втт-а 2004. године, редовно се мењају овај закон. 6. новембра 2018. године, холандски Сенат је усвојио нови амандман на Втт. Новим Законом о надзору канцеларије Труст из 2018. године (Втт 2018), који је ступио на снагу 1. јануара 2019. године, захтеви које уреди за поверење морају да испуне постали су строжи и надзорни орган има на располагању више средстава за извршење. Ова промена је, између осталог, проширила концепт „пружања пребивалишта плус“. Под старим Втт-ом, следећа услуга се сматрала услугом поверења: давање адресе правном лицу у комбинацији са обављањем додатних услуга. То се такође назива обезбеђивање домицилног плуса.

Прије свега, важно је схватити шта тачно значи пружање пребивалишта. Према Втт-у, одредба о пребивалишту је давање поштанске адресе или адресе за посету, по налогу или правном лицу, компанији или физичком лицу које не припада истој групи као давалац адресе. Ако субјект који пружа адресу поред ове одредбе пружа и додатне услуге, говоримо о пружању домицилног плуса. Заједно се ове активности сматрају услугом поверења према Втт-у. Следеће додатне услуге су се односиле на стари Втт:

давање савета или пружање помоћи из приватног права, осим обављања послова пријема;
давање пореских савета или брига о пореским пријавама и сродним услугама;
обављање активности које се односе на припрему, процену или ревизију годишњег рачуна или вођење администрација;
запошљавање директора за правно лице или предузеће;
друге додатне активности које су одређене општим административним налогом.

Пружање пребивалишта заједно са обављањем једне од горе наведених додатних услуга сматра се услугом поверења према старом Втт-у. Организације које пружају ову комбинацију услуга морају имати дозволу према Втт-у.

У складу са Втт 2018, додатне услуге су мало измијењене. Сада се односи на следеће активности:

давање правних савета или пружање помоћи, осим обављања активности пријема;
бригу о пореским пријавама и сродним услугама;
обављање активности које се односе на припрему, процену или ревизију годишњег рачуна или вођење администрација;
запошљавање директора за правно лице или предузеће;
друге додатне активности које су одређене општим административним налогом.

Јасно је да додатне услуге у оквиру Втт 2018 не одступају много од додатних услуга у оквиру старог Втт-а. Дефиниција давања савета под првом тачком је незнатно проширена и пружање пореских савета је извучено из дефиниције, али иначе се односи на готово исте додатне услуге.

Ипак, када се Втт 2018 упореди са старим Втт, може се приметити велика промена у погледу пружања домицилног плуса. У складу са чланом 3. став 4. подточка 2018. забрањено је обављање активности без дозволе на основу овог закона које су усмерене и на пружање поштанске адресе или посете како је наведено у одељку б дефинисању повереничких услуга и вршењем додатних услуга наведених у том делу у корист једног и истог физичког лица, правног лица или компаније.[КСНУМКС]

Ова забрана је настала зато што су пружање пребивалишта и вршење додатних услуга често раздвојени у пракси, што значи да ове услуге не обавља иста страна. Уместо тога, једна страна, на пример, обавља додатне услуге, а потом доводи клијента у контакт са другом страном која пружа пребивалиште. Пошто обављање додатних услуга и пружање пребивалишта не врши иста странка, у принципу не говоримо о услузи поверења према старом Втт-у. Одвајањем ових услуга такође се не тражи дозвола према старом Втт-у и на тај начин се избегава обавеза добијања ове дозволе. Како би се у будућности спречило ово раздвајање повереничких услуга, забрана је укључена у чланку 3. став 4. подточку Втт 2018.

3. Практичне последице забране раздвајања повереничких служби

Према старом Втт-у, активности пружалаца услуга који раздвајају пружање пребивалишта и обављање додатних активности и које ове услуге обављају различите стране не спадају у дефиницију повереничке услуге. Међутим, уз забрану из члана 3, став 4, подточка 2018, забрањено је и да странке које раздвоје повереничке службе обављају такве активности без дозволе. То подразумева да странке које желе да наставе да обављају своје активности на овај начин захтевају дозволу и зато такође под надзором холандске националне банке.

Забрана подразумијева да пружаоци услуга пружају услугу поверења према Втт 2018, када обављају активности које су усмерене и на пружање пребивалишта и на извршавање додатних услуга. Стога пружаоцу услуга није дозвољено обављање додатних услуга и накнадно довођење свог клијента у контакт са другом страном која пружа пребивалиште, а да нема дозволу према Втт-у. Штавише, провајдер је није дозвољено да делује као посредник доводећи клијента у контакт са различитим странама које могу да пружају пребивалиште и врше додатне услуге, без дозволе.[3] То је чак случај када овај посредник сам не пружа пребивалиште нити обавља додатне услуге.

4. Усмеравање клијената на одређене пружатеље пребивалишта

У пракси често постоје странке које обављају додатне услуге и после упућују клијента до одређеног пружаоца пребивалишта. У замјену за ово упућивање, пружатељ пребивалишта често плаћа провизију странци која је упутила клијента. Међутим, према Втт 2018, више није дозвољено да пружаоци услуга сарађују и намерно раздвајају своје услуге како би избегли Втт. Када организација обавља додатне услуге за клијенте, није дозвољено њихово упућивање на одређене пружатеље пребивалишта. То, наиме, подразумева да постоји сарадња између страна које имају за циљ избегавање Втт-а. Штавише, када се добије комисија за препоруке, очигледно је да постоји сарадња између страна у којима су службе за поверење раздвојене.

Релевантан чланак са Втт-а говори о обављању активности нациљано ка како код пружања поштанске адресе или адресе посете, тако и код обављања додатних услуга. Меморандум о амандману се односи на довођење клијента у контакт са различитим странкама. [4] Втт 2018 је нови закон, тако да у овом тренутку не постоје судске пресуде у вези са овим законом. Даље, релевантна литература само говори о променама које овај закон подразумева. То значи да у овом тренутку још није јасно како ће закон тачно функционисати у пракси. Као резултат, у овом тренутку не знамо које радње тачно спадају у дефиниције „усмерен на“ и „успостављање контакта са“. Стога тренутно није могуће рећи које радње тачно потпадају под забрану члана 3, став 4, под б Втт 2018. Међутим, сигурно је да је ово клизна скала. Упућивање на одређене пружаоце услуга пребивалишта и добијање провизије за ове препоруке сматра се довођењем клијената у контакт са пружаоцем услуге пребивалишта. Предлагање препорука одређених пружалаца услуга пребивалишта са којима имате добра искуства представља ризик, мада клијент у принципу није директно упућен на пружаоца услуге пребивалишта. Међутим, у овом случају се помиње одређени пружатељ услуге пребивалишта с којим се клијент може обратити. Постоје велике шансе да ће се ово сматрати „довођењем клијента у контакт“ са пружаоцем услуге пребивалишта. На крају, у овом случају клијент не мора сам да се труди да пронађе добављача пребивалишта. Још увек је питање да ли говоримо о „довођењу клијента у контакт“ када је клијент упућен на попуњену страницу Гоогле претраге. То је зато што се при томе не препоручује одређени пружалац услуге пребивалишта, али институција клијенту даје имена давалаца услуга пребивалишта. Да би се разјаснило које радње тачно спадају у делокруг забране, законска одредба мораће се даље развити у судској пракси.

КСНУМКС. закључак

Јасно је да Втт 2018 може имати велике посљедице за странке које обављају додатне услуге и истовремено упутити своје клијенте другој страни која може пружити пребивалиште. Према старом Втт-у, ове институције нису спадале у домет Втт-а и зато им није била потребна дозвола према Втт-у. Међутим, откад је Втт 2018 ступио на снагу, постоји забрана такозваног раздвајања услуга поверења. Од сада, институције које обављају активности које су усмерене и на пружање пребивалишта и на вршење додатних услуга, спадају у домет Втт-а и треба да добију дозволу у складу са овим законом. У пракси, постоји много организација које пружају додатне услуге, а затим своје клијенте упућују пружатељу пребивалишта. За сваког клијента за кога се позивају добијају провизију од добављача пребивалишта. Међутим, откад је Втт 2018 ступила на снагу, пружаоци услуга више не могу сарађивати и намерно раздвајати услуге како би избегли Втт. Организације које раде на овом основу требале би критички посматрати своје активности. Ове организације имају две могућности: да прилагоде своје активности, или они спадају у опсег Втт-а и зато захтевају дозволу и подлежу надзору холандске централне банке.

kontakt

Ако након читања овог чланка имате питања или коментара, слободно се обратите мр. Маким Ходак, адвокат у Law & More путем маким.ходак@лавандморе.нл или мр. Том Меевис, адвокат Law & More путем том.меевис@лавандморе.нл или позовите +31 (0) 40-3690680.

[1] К. Фриелинк, Тоезицхт Трустканторен у Недерланду, Девентер: Волтерс Клувер Недерланд 2004.

[КСНУМКС] Камерстуккен ИИ 2017/18, 34 910, 7 (Нота ван Вијзигинг).