Холандски климатски споразум

Холандски климатски споразум

Протеклих недеља климатски споразум је тема о којој се много расправља. Међутим, за многе људе није јасно шта тачно подразумева споразум о клими. Све је почело Паришким климатским споразумом. Ово је споразум готово свих земаља света да се зауставе климатске промене и ограниче глобално загревање. Овај споразум ступа на снагу 2020. Да би се постигли циљеви из Паришког климатског споразума, одређени споразуми морају се склопити у Холандији. Ови споразуми ће бити записани у Холандском споразуму о клими. Главна сврха холандског климатског споразума је да до 2030. емитује готово педесет процената мање гасова са ефектом стаклене баште, него што смо то испуштали 1990. Посебна пажња биће посвећена смањењу емисије ЦО2. У реализацију климатског споразума укључене су различите стране. То се односи, на пример, на владина тела, синдикате и организације за заштиту животне средине. Ове странке су подељене по различитим секторским табелама, наиме, електрична енергија, урбанизовано окружење, индустрија, пољопривреда и коришћење земљишта и мобилност.

Споразум о Холандији и клими

Париз споразум Клима

Да би се постигли циљеви проистекли из Паришког климатског споразума, морају се предузети одређене мере. Јасно је да ће такве мере имати трошкове. Принцип је да прелазак на мању емисију ЦО2 мора да остане изведив и приступачан свима. Трошкови морају бити распоређени на правичан начин како би се одржала подршка за мере које треба предузети. Свака секторска таблица добила је задатак да уштеди неколико тона ЦО2. На крају би то требало довести до националног споразума о клими. У овом тренутку је припремљен привремени климатски споразум. Међутим, ниједна страна која је учествовала у преговорима тренутно није вољна да потпише овај споразум. Између осталог, бројне организације за заштиту животне средине и холандска ФНВ се не слажу са споразумима утврђеним у привременом климатском споразуму. Ово незадовољство углавном се односи на предлоге индустријске табеле. Према горе поменутим организацијама, пословни сектор би требао озбиљније решавати проблеме, свакако зато што је сектор индустрије одговоран за велики део емисије гасова са ефектом стаклене баште. Обични грађанин би се у овом тренутку више суочио са трошковима и последицама него што би их индустрија имала. Организације које одбију потписати се, према томе, не слажу са предложеним мерама. Ако се привремени споразум не промени, неће све организације ставити свој потпис на коначни споразум. Штавише, предложене мере из привременог климатског споразума још увек морају да се израчунају, а холандски Сенат и холандски Представнички дом још увек морају да се договоре око предложеног споразума. Јасно је, дакле, да дуготрајни преговори о климатском споразуму још нису довели до задовољавајућег резултата и да би могло проћи још неко време док се не постигне дефинитивни климатски споразум.

Law & More